Житија светих и светитељ дана
У православном календару нема празног дана. Сваки датум носи име бар једног светитеља, а често и неколико њих. Зато се у Цркви и не каже само „четвртак“ него „дан Светог Илије“ или „Ђурђевдан“ — време се броји по људима, не по бројевима.
Шта је житије
Житије је опис живота светитеља: одакле је, како је живео, шта је претрпео и како је скончао. Оно није биографија у данашњем смислу и не покушава да буде — његов циљ није да набројава датуме него да покаже један могући пут ка Богу, испричан тако да се памти.
Због тога житија имају свој препознатљив тон: у њима има чуда, има разговора са царевима, има реченица које звуче као да су уклесане. Читалац који их узме као историјски извештај биће збуњен; онај који их чита као поуку наћи ће оно због чега су и записана.
Светитељ није човек без грехова, него човек који није одустао.
Одакле долазе житија која читамо
Најстарији слој су мученички списи из првих векова, забележени убрзо после самог страдања. Из њих је временом настао синаксар — црквени зборник кратких житија поређаних по данима године, који се чита на богослужењу.
На српском језику најпознатија су два дела. „Житија светих“ преподобног Јустина Ћелијског (Поповића) — дванаест обимних томова, по један за сваки месец црквене године. И „Охридски пролог“ Светог владике Николаја Велимировића — за сваки дан кратко житије, песма, размишљање и беседа, писан тако да стане у јутарње читање.
Ко су „чинови“ светих
- Пророци — старозаветни, они који су најављивали Христа
- Апостоли — Христови ученици и они који су наставили њихово дело
- Мученици и великомученици — пострадали за веру
- Свештеномученици — епископи и свештеници међу мученицима
- Преподобни — монаси и подвижници
- Светитељи у ужем смислу — свети архијереји, попут Светог Саве и Светог Николаја
- Праведници, бесребреници и јуродиви — они који су светост живели у свету
Претражите сва житија одједном. У апликацији Православна читања претрага пролази кроз све животописе, па име које сте чули у храму нађете за неколико секунди — заједно са иконом и датумом прославе. Ради и без интернета.
Преузмите бесплатноКако пронаћи свог светитеља
Питање „који је мој светитељ“ обично значи једну од три ствари, и одговори су различити:
- Светитељ куће — то је ваша крсна слава, наслеђена по очевој линији. О њој више у чланку Крсна слава.
- Светитељ чије име носите — ако се зовете Никола, Јован, Марија, Ана, Петар, Ђорђе, ту је светитељ по коме сте добили име. Дан његове прославе неки зову „имендан“, и обележава се тихо, свећом и молитвом.
- Светитељ ком се лично молите — онај чије вам је житије легло на срце, или ког сте призвали у тешком часу. Тај избор нико не одређује уместо вас.
Како се житија читају
Најбоље — по једно дневно, оно данашње. Пет минута ујутру, пре свега осталог. Кроз годину се тако прочита више од три стотине живота, и полако се склапа слика читаве историје Цркве: од пророка и апостола, преко великих сабора и подвижника пустиње, до Светог Саве, Светог кнеза Лазара и новомученика двадесетог века.
У апликацији Православна читања житије светитеља дана стоји одмах на почетној страни, уз његову икону и уз читање јеванђеља и апостола за тај дан. Ту је и лента кроз историју Цркве, на којој се види ко је коме претходио и у ком је веку живео светитељ чије сте житије управо прочитали.